Zena.
Svi se mi jednom nadjemo na mestu gde smo se zakleli da necemo biti, postanemo ono sto nismo zeleli pogotovo mi zene. Zaslepljeni laznim sjajem i iluzijama biramo pogresne izbore. Koliko sam samo puta rekla 'necu nikad' i to pogazila. A jos veca ironija je sto sam to najmanje radila zbog sebe, a najvise zbog drugih. Uvek sam se izdvajala od drugih. Oduvek posedujem previse onog 'svoje ja' i cvrsto stojim na zemlji ne dozvoljavajuci da me bilo sta pomeri i promeni. Ali pomerilo me i promenilo. Jedina stvar koja moze promeniti zenu kao ja je ljubav i to ne bilo kakva, vec ludacka, tvrdoglava, beskrajna i bezuslovna. Da da, sve smo mi to osetile u jednom trenutku zivota. Ja, koja sam bila sigurna da me nikada nista i niko nece promeniti. Ajde sti su svi oko mene cudili i nije im bilo jasno, vec sto ja jos uvek ne razumem i ne migu da se naviknem. Jednostavna sam za one koji su kao ja, a komplikovana za ostale smrtnike. Ja sam od onih koje ne treba juriti i definitivno ne treba pokusavati menjati moje misljenje, ne ubedjivati me, jer ja sam ona koja bira i ne cekam da biraju mene. Vodim se srcem, ono sto osecam je moj putokaz. Dzaba sve i sva ta bedna prica, ja sam uvek svoja. Ja trazim i biram ono sto zelim, a kada zelim i volim ne odustajem! Cesto zakomplikujem jednostavnost, ali sve sam to ja. Jedna zena, promenjena i zarobljena ogromnom ljubavlju u kojoj ne moze da se snadje i da je shvati pa cesto gresi, nenamerno..a sve smo mi to ponekad, zar ne?